ПОЧЕТАК
 
:: Пријава
Корисничко име:

Лозинка:


Изгубили сте лозинку?

Региструј се сад!
:: Главни мени
SmartSection is developed by The SmartFactory (http://www.smartfactory.ca), a division of InBox Solutions (http://www.inboxsolutions.net)
ТУРСКA ОКУПАЦИЈA
Objavio Admin na 2007/2/21 (5546 читање)
ТУРСКA ОКУПАЦИЈA
У континуираној исламистичкој најезди - поробљавању европских хришћанских земаља, у периоду од 1460 до 1463. године, Турци селџуци покорили су и ове крајеве - територије средњевјековних утврђења и градова Сребренице, Зворника, Теочака и Бијељине и ставили их под своју тиранску власт. Приликом турског освајања Теочака, утврђеног српског средњевјековног града и насеља, смјештеног на пропланцима Мајевице, удаљеног 6 - 7 километара југо-западно од манастира Тавне, пострадао је и манастир. Народно предање веже за овај догађај и сам настанак имена које носи рјечица Тавна или Тамна (ранији облик изговора) која испод Теочака и манастира Тавне протиче као лијева притока Дрине по којој и сам манастир носи име.

Народно предање каже да су Турци у суровом налету при заузимању града Теочака разорили и манастир Тавну, похватали неколико калуђера и повели их са собом до Теочака. Кад је освојен Теочак освајачи су направили свиреп покољ српског живља, свештенства из Теочака и калуђера из манастира и све их побацали у Роману, како се тада називала ријека испод Теочака.

Народ се разбјежао и успио да преживи ову велику несрећу скривајући се по околним брдима и шумама док је ријека Тамна или Тавна текла крвава у свом доњем току испод Теочака.

Уствари, двије ријеке текле су и тада, као и данас, овим крајем, али су тада имале стара латинска имена - Домана и Романа. Рјечица Домана је десна притока ријеке Романе и тим именом се и данас назива, док се ријеци Романи губи стари латински назив баш у вријеме несрећног освајања Теочака и кобног покоља његових житеља и калуђера манастира Тавне, чији су лешеви у њу бачени. Преживјели, који су измакли том страшном покољу, причали су, а генерације памтиле, да је Романа текла „тамна и крвава“. Тако је потомцима путем народног предања описан тај злочин за који не постоји писани документ, али које се као објашњење промјене имена за ријеку Роману у ново име Тавна може узети као најближе истини.

У прилог истинитости народног предања о настанку назива ријеке Тавне, а потом и промјена назива манастира под тим именом, свакако је и чињеница да рјечица Домана и данас носи исто име. Будући да су за вријеме Римског царства ови крајеви потпадали под протекторат града Сирмиум (Сремска Митровица), поријекло латинских назива за ове мале ријеке Доману и Роману није спорно. Не смијемо сметнути са ума да за мноштво догађаја из наше даље прошлости нема писаних докумената, јер су немилосрдно уништавана од непријатеља и окупатора.

Тако је, захваљујући предању, сачувано објашњење о догађају који је прерастао у легенду. За Теочак се поуздано зна да је у средњем вијеку био значајан српски град - утврђење. Први пут је споменут 1432. године када га је угарско-хрватски краљ Сигисмунд даровао деспоту Ђурђу Бранковићу. Недуго након турског освајања Теочака 1461. године, поново га је од Турака преотео угарски краљ Матијаш Корвин. У његово име овим градом и овим крајевима владао је Никола Илочки који је у Теочаку столовао од 1472. до 1477. године. Угари су задржали своју власт у овим крајевима све до 1520. Године, кад су Турци поново освојили Теочак. Турци су столовали у Теочаку од 1520. године до 1833. Године, кад су се повукли, и од тада до дана данашњег у њему живи српски поисламљени живаљ.

Од тог несрећног догађаја из 1461. године и времена свих других бурних догађаја, живот у манастиру Тавни био је потпуно замро, а положај српског народа на овим просторима тежак и неподношљив. У манастиру није било калуђера тако да су и црква и конаци полако пропадали и зарастали у коров. Исто се десило и са црквом у Теочаку, сада насељеном муслиманима, а мјесто на коме је била црква и данас се зове црквиште. Неки локалитети око манастира Тавне, а нарочито они који се простиру на правцу манастир Тавна – Теочак носе сличне називе. Тако на брду Гребену, удаљеном 4 - 5 километара од манастира Тавне, у правцу Теочака, на мјесту које се зове Црквине - још су видљиви остаци православног храма дугог 19, а широког 8 и по метара са дебелим зидовима рађеним у камену ширине 85 центиметара. На сјеверној страни очувани су зидови до један метар висине, а на осталим странама од 40 до 60 центиметара. Према олтару постоје трагови од још неке зграде која је била дугачка око 12, а широка 7 метара. У сеоцету Лазама, испод Теочака, налазе се њиве и воденица са називом Калуђерице. Неке рушевине у селу Крцина свијет и данас зове Црквиште, а у селу Пилици сељаци један бријег и данас зову Црквине.

Исти назив за један бријег налазимо и у селу Жугама. Све ово свједочи да је у Средњем вијеку вјерски православни живот овога краја био веома развијен. Значајно је још напоменути да угарски писани документи свједоче да је тврђава у Теочаку у то вријеме имала пространу основу са три куле и три угла. Испод западне куле налазила се градска капија. Поменути документи свједоче да је град имао и своје предграђе „Сотто Теозацк“ и да је у Подтеочаку 1442. године боравио и српски деспот Ђурађ Бранковић.



Аутор текста и фотографије: Архимандрит Лазар Кршић
Коаутор и рецензент: Жарко С. Крстановић
Лектор: Драгољуб Маслић

Документи
Ime fajla Тип фајла Објављено Прочитано
Downloaduj ovaj fajl 
application/pdf 2007/5/27 466

Прођи кроз чланке
Prethodni članak ОБНОВА МАНАСТИРА НАСТАНАК МАНАСТИРА Sledeći članak
Коментари су власништво постављача. Не сносимо договорност за њихов садржај.
 
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА: СПЦ | Маил систем манастира Тавна: ВЕБМАИЛ
srpska pravoslavna crkva

Nesk WebArt
сајт в.1.01, објектно орјентисан портални систем, Неск ВебАрт
Манастир Тавна © 2007
Сва права задржана